20.12.2006


		Kutak za pusto pametne

Lumbarajska mudra “tjedna” : Ja bi je promini ma...

Badnjak u Javiču

Lumbardanet ima sve više reportera strateški razmišćenih po mistu tako da pokriju ono što meni promakne. Klikom na ovu sliku poviše pogledajte ih još par. Hvala Antoniotu. I lipo se provedite večeras. To vam je naredba!!!

Čestit vam i blagoslovljen Božić dragi prijateji...

...vazda budi...

20.12.2006 (sa malim zakašnjenjem...)

Alo! Evo ti šaljem nekoliko slika s naše posjete Vrbovcu, Zagrebu i Varaždinu. Probaj pribrat malo bolje. Nisu mi bas lipo ostale jerbo su mi bile loše baterije u aparatu. Pozdrav, Ksenija. Eh te baterije u aparatu, znan ja kako to izgleda. Oni osjećaj kad je scena prava za je ovjekovječi a baterije te izdaju, kazin, kapaca poludi. Sve ste shvatili, Ksenija je bila vridna i poslale slike s turneje folklora i mužike u Vrbovec, ja san bi vridan i malo san in proba pomoć da budu izglednije, a na vama je da budete vridni i kliknete na ova slova i pogledate hi. Inače? Ima li što nova? Zazimilo u sekund? Vonja snig? Neka, neka!

17.12.2006.

Bonaca ko uje na platnu. Ni me bilo par dana i lipo me dočeka inbox od mejla. Vidit ćete koja slučajnost. Dva moja susida, jedan iz Kanade, a drugi iz Koludrta poslali su mi na isti dan slike. Kliknite na ova slova i pogledajte slike i vidite koja je to slučajnost. Ali ni to sve. Javila nam se i Josipa i napisala par riči o vridnoj tradiciji u Javiču. Kliknite na ova slova pa vidite i to. Eto ga.

13.12.2006.

Eto ga, Lumbarda by night. Sinoć san ko kojigo manijak u mraku luta po mistu i slikava noćne slike. Ko zna do kad bi to bilo duralo da me baterija ni izdala. Misli san van ponudi malu fotogaleriju noćne Lumbarde ali onda ću potroši sve slike i tako to. Boje malo po malo. Pametno doziranje.

12.12.2006.

Evo još jedan dokaz u prilog mojon tvrdnji da ovo godišće priroda žive život neovisno od našega kalendara. Bi san prolunja po gori i tek su sad počele pečurve. Pod pečurve mislin na ove naše, jedne i jedine. Govoru judi da su i one spužvaste lipe ka se ogulu i ove i one ali neka in hi. Ja nepriznan nijedne druge nego ove. Bukovače i šampinjoni se ne računaju jer za njih ina ne gre se u goru nego po butigama. U gori san skontra i tetu Lucu po istemu zadatku. Rekla mi je da je niki dan na isto misto našla punu puncatu koficu. Eeeee! Kofice prijateji moji, ne saketi. Što mi to sad smeta pitate se. Ma ne smeta meni. Berite hi u što vas voja. Ali ka hi se bere u koficu onda (bar ja tako maštan) one njihove spore lipo ispadaju nase u prirodu i one se jope množu. Dakle, živile kofice, doli saketi! To van je to što se pečurava tiče. Gremo dalje... Evo se smrklo i mogu van reć da se misto počelo ukrašavat. Baš lipo svitlimo u mraku. Meni osobno se posebno sviđaju ovi novi parangali na palmama. Lipo izgleda. Ja ću to sa po letra pa da sutra vidite i vi koji niste doma. Ala da, stojte mi dobro...

11.12.2006.

Aha, aha, a sve da neće. Nema greške, ovu godinu je sve poludilo tako da je sad vrime ko što je inače bilo krajen desetega miseca. Dočekali smo i prve ovogodišnje kolpe u Pržinu. Na slici, naravno, Marko. Bilo je neloše. Ako vas zanima, more je još uvik povoljne temperature. Deseti misec, govorin vam ja... Hoćemo još!

6.12.2006.

Uz ovakve poglede riči su suvišne... U međuvrimenu nebo je zaškurilo i nika je glavobolna atmosfera po selu. Obada san se algi za Kokojevicu. Sve da ću po zaviri kako to djeluje jer me zanima, a nikako se uputi.

Sv.Barbara

Nije da se ništa ne događa nego nisu svi judi ko Josipa pa da mi lipo pošalju mail i lipo napišu štogo o kojemu događaju. A što je Josipa dojavila nama Lumbardanetašima? Lipo nan je činila zna da je 4.12. sveta Barbara i da je u našoj istoimenoj crkvici je održana sv.misa i to za novim oltarom. Dosta je judi sudjelovalo u obnovi i raboti, niki su novčano pomogli. Ivo Batistić je vodi posal i postavi oltar kojega je učini Rokečin. Pomaga je i dundo Ante Zec, a dundo Andro je stavi struju. Marijan Aga je opitura, a žene iz tega konfina su došle očistit...

Govori Josipa: napiši par riči o temu neka judi znaju da se u našemu malemu mistu isto štogo čini. Eto, Josipa nam je sve sama rekla. I to je meni cilj. Da svak onaj koji ima informaciju koju bi želi da drugi vide na ovoj stranici, lipo napiše tekst i pošalje. A ja sam malo prčka po internetu jer san shvati da o sv. Barbari neman pojma i lipo san sazna sve što me zanimalo. A ako ima i vas koji neznate ništa kliknite na ova slova pa i vi obaznajte. Eto ga

4.12.2006.

Neki novi pogledi na stara mista. Kokojevica se tretira, svaka čast. Odma se lakše diše. Prognoze obećaju nike južine uskoro. Još ni kasno za malo kolapa po vali od Pržine. Snig po planinama ionako još ni pa... Ne bojte se, pisa bi van ja štogo drugo, da iman štogo za pisa, i da me štogo drugo zanima.

30.11.2006.

Ako Kokojevica i ubije sve živo, bar je forum Lumbardaneta zbog nje oživi. Baren štogo. Evo “miriše” i danas ali ni me voja o temu ni razmišljat a trokle pisat. Bar ne danas. Za danas vas moja mala velika prijatejica Ena i ja pozdravljamo. I to van je dosta... Jel da?

29.11.2006.

A što ću, tin ti rin tin tin me zakoči da o Kokojevici napišen dva tri slova ka je za to bi pravi momenat. Ko sad ni pravi momenat, pitate se vi? Pa ni judi moji. Sad je zapuhala bura pa to više ni problem! Tako u nas stvari funkcioniraju. Svaki problem ima svoj momenat. I ako je momenat zbriša, a onda je i problem privremeno riješen. Čitali ste Zabadala u zadnjoj epizodi, spomenu vam je divotu miomirisa koje smo disali par dana punim plućima. U kuće se bilo uvuklo. Kako možda ima neupućenih, možda je potriba napomenu da je Kokojevica inače u slobodno vrime, kad ne gori, deponij za odlaganje smeća za ovu našu bandu otoka. I to ne bilo kakav deponij, nego onaj stara škola deponij. Na kojemu završi sve od igle do lokomotive, od baterija, akumulatora pa do sirupa, praškova, tableta i inih likova kojima je isteka rok. I sad mi to moramo disat? Zato jer nam plaćaju, govoru lipe solde dragi nam susidi da bi istresali smeće? E oprostite, onda je pošteno što je karakterna osobina vitra da minja smjer. Ovo ne naplaćijemo ekstra, ovo je bonus poklon za ukazanu virnost. Da znate da smo primili i smeće i govoru lipe solde! Fizički dokaz. Skoro pa opipljiv!. Nadoda bi ja na onega Zabadalovega fiktivnega agronoma i moga fiktivnega, naravno, ekologa. Jer pustite vi na bandu ovo moje blentravo piskaranje. Nije ovo mala zajebancija. A opet, možda ostanemo zapamćeni ko pioniri novog ekološkog stila. Vlastitim plućima sve ovo rIješimo. Pod parolom: UDAHNIMO PROBLEM,I IZDAHNIMO...RIJEŠENJE!

Eto mene i meni sličnih...

Ko prvo i prvo: pozdrav svin lumbarđanima a pogotovo Šimunu Milini i Rokoši. puno san cua o lumbardi a morati cu doci jedan dan. ako morete recite milini ili rokosi da se jave i da ih nisan zaboravija. evo saljen van sliku zalaska sunca iz arbanasa (to je u Zadru) puno vas pozdravlja KALMETA

Ko i drugo i drugo: hvala ti prijatelju na slici. Vrlo su mi poznati zalasci sunca Zadra grada, primjeti san hi popriličan broj, definitivno su posebni, ko što je i dundo Alfred “Psiho” Hitckok zamjeti. Najveći gust mi je uža bit obuć role na noge i tamo priko Foše i Kolovara odrolat di je šetnica prima punti Bajlo. Asfalt je bi lipi novi, role bi same hodile. I onda sest na klupu tamo di je najveća visina i uživat u pogledu. E to su bili momenti. Hvala što si me podsjeti. A kad smo kod rolanja u sumrak, i Lumbarda ima pravo misto. Viđena si jučer, nisi promakla! Valo bi ti se digo pridružit. (osobna poruka drsko uklopljena u opće javljanje)

Ko treće i treće: i Zabadalo je tu. Pogledajte što govori. Meni se posebno svidila ideja o ciljanom školovanju ljudi. Ima tega po svitu. Govoru da to ni glupo.

Ko četvrto i četvrto: pisa bi o Kokojevici ali san sam sebi dosadi za danas tako da bi van to bilo to.

Ko peto i peto Nema više,reka san da je gotovo.

28.11.2006.

Moja pobjeda, moja pobjeda! Neman sad vrimena ali jope san u igri! tin tin tin tin tin (ovo je oni zvuk od t-coma)

Na slici su šiške! Ne mašu krilima...

Dimi iz pravca Kokojevice u ovom trenutku. I to poprilično. Va će po zaviri što se dogodilio. Vidim forumiranje je meru živnulo. Neka je. To je takvo doba godine. Što će čejad čini nego bada po tastaturama, dok daž bada po griljijama. Za one željne uljnih informacija, masline se uglavnon plaćaju 15 posto. O uljari na Ražnić je rič. Govoru da ona u Orebić uspije izvu i 20 posto. Uvik iste priče.

Riječima o slici

Zna sam da će mnogima bit upitnik. A to je zato jer me ni ovi program za webmajstorisanje ni shvati, ni mene ni sliku. Naime, slika je mala animacija anđela koji maše s krilima. Ali eto, maše krilima samo u mojoj glavi. Eto...

...pada kiša, odnosno daži...

A jučer smo Vedro i ja odradili seansu kupanja u Pržinu. Jeli jučer bi zadnji dan lita?

14.11.2006

A lipega dana prijateji moji. Sunce, bonaca, idealno za što? Poć u masline? E je, skoro, umalo. ma se torkulavalo u nediju rano ujutro, tri prese, 130 litara uja i gotovo sestre i braćo. Nema više! Zato je dan još lipši. Neki mi je dobar osjećaj, trenutno, pa rekoh dokle dura gren van napisa dvi tri riči. I vidin što? Da nan se, ponukan mojon usamljenošću, javi naš Zabadalo. Kliknite ga i vidite u kojin je on vodama. E, a doša nan je u naše malo misto i sin od našega legendarnega dunda Brankota što je u Kanadu. Ovu san sliku njemu ukra. Veliki pozdrav dundu Brankotu, dundu Petru i svima našima po svitu. E dundo Petre, započeli radovi a? Neka, neka! Gren ja dalje, a vi razmišljajte pozitivno. I čitajte knjige. Od srca...

TEHNIČKO-KADROVSKI PROBLEMI

Poštovani, Lumbardanet je pogon koji ovisi o jednom jedinom čoviku, čije pak raspoloženje ovisi o nizu faktora, kao što su meterološke prilike, izmjene godišnjih doba, izmjene plime i oseke, dnevna unutardržavna i vanjska političko-ekonomska situacija, rodnost stabala masline i nadgradnje trafostanice na Glavicu te o nizu drugih naizgled nebitnih i zanemarivih faktora. Zabukajte me i kažite me prston govoreći: E to ti je oni kojemu svakodnevno 150 vridnih i vjernih čitatelja obahodi stranicu, a on ništa. Sramota neka ga je! Oprostite. Ali iskreno, ne reda radi. Izgubi san malo voju. Nema mi Zabadala, nema mi onih što me tiskaju naprid svojim primjerom. Čak me ni legendarni prvi seoski webmaster više ne kritikuje. Pošalje mi tu i tamoo mejl i to bez i jedne riči, samo kojigo filmić s youtube-a. Upali smo svi skupa u vir ravnodušnosti. A nije mi svejedno, nije mi e baš me briga, neš ti tamo neke stranice. Koga za nju briga. Ni mi tako jer niki dan san u Pržinu skontra virnu posjetiteljicu koja mi je rekla da po pe šest puti na dan gleda jesan li štogo stavi. To mi hoti ja prizna ili ne nabije osjećaj krivnje. Kriv san. I kako dalje? Čekat inspiraciju i momenat kad će sve procvitat od ideja? Ili na silu?

5.11.2006.

Počelo je počelo. Uljara na Ražnić je lagano uputila fatiga, slador više ni tema razgovora, sa je tema koliko saketa se nabralo, koliko će bi presa, koliko se plaća i tako to. Zazimilo je na brzinu, ali govoru da će jope zatopli. Je, kako ni, gremo pu lita.

ŠTO ZNA TIKVA ŠTO JE AMERIKA?

Najprvo pohvale jednemu lokalnemu mladiću na trudu za stvaranje atmosfere niku večer, a onda odma u iston rečenici moje antiameričke filozofije: Nemojte mi te proameričke filmove u moje selo! Kako je bilo poprin? Svi sveti i Dan mrtvih. Šterike na groblju, uživa san u toj atmosferi. Za par dana vitar bi izgasi šterike, a mi čagji iz Koludrta bi hi ponovo palili samo da atmosfera podura. E, onda su polako uputili filmovi iz kojih smo saznali da postoji i Noć vještica. A Noć vještica se najboje da dočara s izrezbarenon tikvon. I to s onon tikvon tipa bundeva, a ne ovin našin lokalnin tikvicama. Sa mi je palo na pamet, zamislite da je izrezbari ove naše domaće tikve, koji bi to likovi ispali a? Bili bi ko da hi je u najmanju ruku izumi Tim Burton. I tako bi van ja sad još ode bi dripa o utjecaju proameričkih umotvorina na gubitak vlastitega indetiteta da se nisan na netu i u novinama obada da crkva govori isto. A ka van oni to govoru, onda van stvarno ni potriba od moga dripanja. Nego, misli mi letu i svakakve ideje mi dohodu. Pazite ovo, imam rješenje za poveza sve te nove proameričke blagdane tipa Noć vještica i Valentinovo. Jednostavno je. Treba lipo izrezbari srca i u njih stavi šterike. I sve to skupa učinit recimo 4.7. tako da se začini s vatrometon? A? Jeste za? A posli tuluma, bistrih glava odlučit da recimo Papua Nova Gvineja ima nuklearni program i onda na ho-ruk po oslobodi oti bidni narod od njih samih. A vjerovatnost da nika država ima nuklearni program je veća ako ista ta država ima nafte. Nemojte me više sluša. Pišen idijotarije koje nemaju veze s stvarnošću. I sve to radi jedne obične tikve... E jesan tikva...

30.10.2006.

Ko je reka da je gotovo? Po motu zima bi mogla uputi tamo u drugi misec i podura do trećega ka opet počinje lito. Mene samo muči što još ni bilo kolapa u Pržinu. Ali to su moji osobni problemi, to vas ne treba brinu. Jeste svarili rakiju? Počeli bra masline? Inašli štogo pečurava? Ja jesan par ali gnjilih. Neva posal.

25.10.2006.

HAIKU KOJI TO NIJE A JE

ni hladan kao led a ni suncem obasjan sasvim nejasan

24.10.2006. (povratak đedaja)

Evo ga na, živ je. Uputi je malo ofreška ovu našu zapušćenu stranicu. Ko čeka dočeka, to nas je iskustvo naučilo. Savezničke okupatore smo ispratili s škoja i sad se gremo bavi s uživancijon u malin običnin sitnicama. A da. A sad malo zavirite u Bokune prošlosti jer nan je jedna Maja poslala vridnih bokuna za koje sam siguran da ih oni koji su na njima nikad nisu vidili. Ona je u pismu lipo napisala ko je ko na slikama ali ja sam, eto, lotrina, pa san peta samo slike jer će te ionako sami pripoznat čejad. Vrime radnje su osamdesete godine prošlega stoljeća i tisućljeća. Nostalgičari bi rekli, ona boja vrimena. Optimisti bi rekli da nisu bila ni upola dobra ko ona što su tek prid nama. Pesimisti bi rekli da nevaju ni ona što su bila, a da neće vaja ni ona što dohodu. A vrimena će do i pro bez obzira što mi rekli. Zato iskoristimo maksimum pa što bude kad bude. I sad jedna skrivena poruka da je niko ne vidi: Sto bodova za stopostotnu zbunjenost! Zaakoon! Pa neka svak govori što hoće...

SA ĆE BABA SVAKI MOMENAT...

Prijateji dragi i drugi ostali suzdržite se meru od mojih komentara. Iman nikih obaveza pa san malo prisilno zapostavi vašu pažnju. To ni lipo ali što je tu je. Brzo ću ja...

16.10.2006. .

Ni plaža Pržina i ni užak iz Jurtina. A je Stijepo Afrički i je peču zmijurine. Ovi put iz Gabona, u čast Lumbardaneta. Tako se to radi. Momentalno si me movi, hvala što pomažeš tiskat kamen. I prijatej Frane je obeća kolumnu ka bude u daleku Kanadu. Klikom na ova slova vrzite pogled na “frešku” staru sliku u Bokunima prošlosti. Hvala Maji. A znate što je večeras bilo? Zadnji barbikju što ga englezi pišu bbq. Sutra partiju. Ranon zoron. Početkon petega miseca mi se ovi momenat čini tako dalek i nestvaran, a sa ka je doša čak nisan ni siguran jeli mi skroz drago. Drago mi je, jer mi je dosadilo više ali jope i nisan baš oduševljen što je lito gotovo i što gre depresivna jesen. Nisan spreman još. Ili mi se tako samo čini.

12.10.2006. .

Taman san se pita što li van to danas mogu priopći kad eto ti informativnega mejla. Javili su se pjevači i činili mi znat da se večeras partili pu Slovenije. I to na tri dana. To gredu uzvrati gostovanje od prin dvi godiine.Ugostit će ih muški pjevački zbor Kapele iz Kapela blizu Brežica. A otputova je mješoviti pjevački zbor Sv. Roko, ženska klapa Psefizma i muška klapa Gerk. Još su mi i slike s gostovanja obećali. E, tako se to radi. Svi vi koji imate kakvih informacija koje bi ode rado podilili s judima napišite štogo. Ja to jedva dočekan. Mičemo se pomalo, očito je.

11.10.2006. .

Ma ka nisan usamljen u pisanju odma san žvelat za ofreškavanje Lumbardanet-a. I to mi je usamljenost od ovega skosa razbijena iz daljih blizina. Ni manje ni više nego iz Nigerije. One afričke. A to mi dušu veseli i radosti. Klikom na ova slova obajite kako je doli u crnu Afriku. Hvala Stijepotu na reportaži i baš šteta što još nima sateliti ka šta će bit za deset godina pa da i slike odašilju! :) A ode u nas lipo babje lito. Još se inaje pokoji kupač u Pržinu, zabaci se i picigin. Ali strogo jedan na jedan. Ko će u ovo doba ina četvoricu...

10.10.2006. .

Evo me na. A evo nan i Zabadala u novoj epizodi. Ni se dugo javja, već san se bi zabrinu. Ovo me on i movi da štogo stavin na stranicu jer ja sve sad ću, pa posli ću, pa ka doje momenat više neman ideje s čin bi vas potrata. Nema nikih velikih novitadi. Sutra je utakmica kontra ingleži. Evo i mi u jotel smo večeras zaprimili zadnju turu od ove sezone. Ala da, izdura ćemo još setemanu dana. Zamor materijala je u pitanju. Vele su ure, va po počinu. A ovo gori na slici? A legendarni Marko odmara. Uvike ili leti daskon po moru, ili daskon po snigu ili po piciginu. Ima i on pravo počinu. Lipo na suncu, kontra bure. Ne smeta to njemu. Njemu pašu i cilklone i anticiklone.

7.10.2006. .

Znan, ničega ovih par dana, sve znan. Ali taki je momenat. Skužajte, oduži ću se...

5.10.2006. .

Nema ničega danas, samo jednoj mami sretan rođendan...

3.10.2006. .

Bi me uputi legendarni prvi seoski webmaster hvali da san se popravi pa san prislino mora malo frmat. Šalin se ja, nema se uvik vrimena za sve što bi se hotilo. A danas recimo, na primjer primjera nema se ni ideje što bi se moglo petat za ofreškat stranicu. Utorak je, predzadnja smjena englezi u hotel. Sedi ću ovako ode cilo popodne, priko parka, palme i vale gleda pu Sutivana. I ništa drugo. Dok mi i to ne dosadi. A već mi je dosadilo. Black od Pearl jama na ripit i ajde. ....all the pictures sad, all been washed in black, tatooed everything...

1.10.2006. .

Jutros san da otkaz na spanje do ruška, što je nedijon ka radin popodne uglavnon slučaj. A što ću van reć, suboton se uglavnon zgubidanu noći pa va nadoknadi sna. Ali ne danas. Sunce me nikako lipo pogladilo po glavi kroz punistru da nisan moga odoli. I lipo na motorin i udri se vozika po ovemu našemu lipemu mistu. I kako to inače bude, naleti san na istomišljenika pa smo se vozikali skupa. Znate onu da u društvu nisi sam. Ka smo sve obašli sjetili smo se da gremo popi kafu na Bilin žal u Kovača. Nisan ovo lito bi na Bilin Žal nianci jedan put. A super je tamo. Kafa mi je sela kako ni odavna. I još mi je Anita dala dvi vridne slike za Bokune prošlosti. Nisan ih skenira nego samo slika aparaton. To se odrazilo na kvalitetu ali nećemo sad patit od sitnica. Govori da su slike od prin 30 godina, da su ih niki gosti poslali. Nema puta, sve same seke. Ovo su bili oni zadnji skosi starinskega, prin betonizacije. Za vidit drugu sliku kliknite na ovu gori. To ste već naučili. Postoji tamo i dvi strane teksta o Bilin žalu. Da van sad ne prepričavan što piše hote i vi lipo učinit đir do tamo pa uz kafu pročitajte sami. Još mi je ništo bilo na pameti, a e, čapali smo se polako desetega miseca. A kako je u peti misec ovi deseti izgleda dalek i nedostižan. Ima judi koji volu brojke i statistike pa koga zanima neka klikne ovo i pogleda kako izgleda statistika pristupa Lumbardanet-u. Eto ga, toliko za danas. Uživajte di god da jeste i čin god da se bavite.

30.9.2006. .

Govoru da se sad za one koji gredu na Ražnić govori da su falili pravi put, odnosno pogodili krivi. Neznan ali ja sam danas učini đir do tamo i meni izgleda da je sve u redu. I još san napuni baterije i poni aparat. A? Koji je to napredak. Nisan slika sliku misec dana. I tamo na Ražnić upoznan ovega moga novega prijateja leptira što ga ja od milja zoven Kunić. Jel da da mi je super? Koje lipe velike pametne oči ima. Izgleda ko da bi svaki tren moga piskutavin glasom štogo reć. Uglavnom, pišen van o njemu jer osim alkemije po konobama i nima nike druge akcije po selu. Ima još ništo gosti, vrime ni loše. Neka mi kogo javi ka inaje prvu pečurvu pa da se i ja aktiviran. Hita se i poprilično liganja. Lipi kraj jedne čudne, na momente užasne sezone. Čujem da Torcida Lumbarda gre busom na derbi. Svaka čast. Pa ti Vučino nemoj slikat ni jednu sliku i onda je poslat na net. Nema mi ni Zabadala. Ili nima kad ili sprema štogo. Lutajući reporter bi moga i iz dijaspore skomentira štogo. A da ne spominjen Misterijoznega Botaničara, taj je nesta. A i prvi seoski webmaster bi moga tu i tamo dodat koji balun. Dosadan san više, svako misec dana vas pilan da mi pošajete štogo. Sad skoro svi imamo te digitalne aparate. Slikajte sliku. Ma prvo što van pade napamet slikat to ošinite. Bez teksta, bez konteksta. Meni će bit gust. A sad mi je pala napamet i naša živahna novinarka. Nindi ni bila, ništa ni vidila, nema o čemu pisa? A? E jeste neki. A svaki dan vas je sve više, pogledan ja digo i digo statistiku. Ala da, za danas san van napisa svega a da ništa nisan napisa. I to va znat. A vi samo gledajte u tišini. Velikim, lipim, pametnim očima. Ko moj prijatej Kunić

29.9.2006.

Gremo dalje. Javi nan se stari prijatelj Lumbardaneta, legendarni Niko Perić. I posla nam je priču o dundu Brankotu Markovini. To je isti oni dundo Branko, moj dundo Branko, koji nan je posla one vridne slike Miloša i Franića i ostale koje krase i koje će krasit Bokune prošlosti. Kako san ja po prirodi malo lotrina, a dundo Niko je za razliku od mene bi vridan pa je ista priča već objavljena i na korčulanetu i na ikorčulanetu tako da vi lipo kliknite na slova druge boje i tamo priču pročitajte. Ja volin linkove. Linkovi povezuju, a ja povezanost poštujen. A vi drugi, ugledajte se malo na dunda Brankota, dunda Nikota i dunda ex-gastarbajtera Dobreta i pošaljite štogo da i dil vas obogati ovu našu stranicu.

Ultraekstraoridinarno,samo na Lumbardanetu:

Kako ono, obećanje ludom radovanje? E pa radujmo se ko ludi jer obećanje je ispunjeno. Dakle, svečana ekskluziva samo na Lumbardanetu. Fotoreportaža podvodnega trganja, jematva 2006 samo za vas. Kliknite na sliku i uživajte. Ovo van je za danas što bi rekli naši u dijaspori - plenti! Vi gledajte slike, a mi što smo bili na koncertu Pearl Jam-a u Zagreb, mi ćemo se ježi još koji dan pa ka nan se slegnu dojmovi čini ćemo van zna kako nan je bilo. Na kraju krajeva, ipak je ova stranica blog u duši! :)

Situaciju nadgleda:

Za pristup oglasnoj ploči kliknite na sliku.

Lumbardanet se ograđuje od iznesenih komentara i stavova

lumbardanet@net.hr