Kutak za pusto pametne

Lumbarajska mudra “tjedna” :                                                               Ja bi je promini ma...                                                      

Ponedinik  7.11.2005

Ka je vrime cilo nikakvo najvolin peta kojugo sunčanu sliku. Onda meni bude lakše. A vrime je skroz suprotno od ovega sa slike. Daži cili dan. Puše ali ne kako treba nego onako dosadno. Taman da te mami po u Pržinu vidi jeli se štogo huhometa oto more. Ali ništa, slabo. Buža je još u poje, sad je boje označena, radilo se na njoj, ali je još uvik tu! Sve poplimaje od pustega daža. Ne da Lumbarda mora rješit kanalizaciju nego je očito da nan ni odvod oborinskih voda nije baš najidealniji. Ali tega problema nema po danu kai što je ovi na slici.

IZDVOJENO

Danas na lumbardanetu gostuje gostujući profesor sa sveučilišta u Dračama. Održati će samo za nas predavanje na temu: VAŽNOST SVAKODNEVNOG AŽURIRANJA TE NEGATIVAN UTJECAJ NA RADNU SPOSOBNOST, I USPJEŠNOST DANA PRI NEPRIMJENJIVANJU ISTOG.

Predavanje će se održati u predavaonici Glas naroda.

Nedija 6.11.2005

Jebeno je živi bez buže!!! Govoru i bez vode...

Subota 5.11.2005

Svi u Glogovac. To je bila parola današnjega dana jer svi su bili u Glogovac. Lip dan, kogo bra masline, kogo nakon peripetija s traktoron traktora, kogo kosi i kogo u pečurve. A onda u vrime od marendina velika grupacija poljoprivrednika u Čiče pri kućicu. Nisan ima pojma da to tamo postoji. I osta san iznenajen. Vrhunski! Ispeklo se ribe, mesa, pilo vino bilo, crno, mlado, staro. Moran prizna da san bi sritan kako malo dite. Vratilo mi je osjećaj onih druženja po bašćini ka su judi bili bliži jedni drugima. Ka se nisu zamarali ludostima. Uživa san tamo kako nisan odavna. I nisan bi jedini. Odma mi napamet pade on kratka pismica što san je odavna ču: Nema do Glogovca dolca moga. Raj na zemji, mali dolac za veliki odmor. Mediteran kakv je nekad bio.

Petak  4.11.2005

Evo pa sad usporedite ovu sliku i onu malo niže. Ko dvi krajnosti, ko dvi strane medalje, ko euforija i depresija. Ni ni čudo što nan se rasploženje minja ovisno o vrimenu. Niki dan teška debulečina u glavama, i mala dica su bila nervozna, a danas je svima osmih na facama. Sve ćemo lako, nema problema. Koji smo mi meteropati. I još vikend nadolazi. Jo judi sad opet postoji vikend, liti tega nima. Skrati ćemo danas i radni dan. Čekaju mnoge obaveze s obzirom na meterologiju. Brzo se smrkne , a va tu donoći ugura kupanje u Pržinu i pohod na pečurve. Ka san bi mali, iska san hi ali ih nika nisan hoti ist. Priznajen to! Ali sa, sa san se navuka na pečurve. Posta san ovisan. Ka su dobre da boje ne mogu bit. Čita san niki članak o gljivama na otoku i piše da iako na otocima uspjeva mnoštvo jestivih gljiva lokalno stanovništvo uglavnom bere samo rujnicu. I govori da ni ni čudo jer da  je najboja! Pa dobro čovik i govori

Četvrtak 3.11.2005

Evo prijateji moji, za ovin pati prvi lumbarajski webmaster. Statistika pristupa lumbardanetu. Ovako je to po državama izgledalo u desetemu misecu. Očito je da smo u domovini najčitaniji ali ima nas usuda po svitu. Za detaljniji pregled trknite pod Glas naroda, jer na kraju krajeva svaki vaš klik je i vaš glas. I za razliku od jučerašnjega depresivnega kišnega dana danas je svanu dan lip ko tri lipa dana. Ka meru osuši gora, odma trk u goru.

Srida  2.11.2005

Sve sivo, sve olovno. Ne more si ni u masline ni u pečurve. Tako je sivilo jutros da se iz korte od Žala vidu šterike di goru  na grobje. Ma to biće one digitalne, na baterije. Što žmirkaju i luduju ko za Božić. Nema ni mericu vitra. Daž i bonaca. E da zadnji pu nismo uspili uredi niku sajlu što okreće timun od glisera mogli smo se po poteza po vali. Taman su nas pustile upale. Jope smo spremni. Ludost, što drugo re?!

Utornik  1.11.2005

Ponedinik  31.10.2005

Mrtvi je dan. Čejad po grobju redi grebe, stavju cviće, palu šterike. Svi se sjećaju svojih pokojnih. Lip je to dan, pokojni ga zaslužuju. A meni je ka se smrkne posebno drag ovi dan. Oduvik. Jer onda je grobje najživje i najlipše misto u Lumbardi. Sve one šterike u svin onin bojama ka zasvitlu daju niku svečanu atmosferu. Pogotovo malo iz ponoći ka se i javne izgasu po selu. Divota. Pokuša san to slika ali nema šanse. Doješ blizu, neva, ne možeš uhiti sve, poješ na Rudina, jope neva jer si puno daleko. To je jedan od onih momenata koje objektiv ne može uhiti u svojon posebnosti. To va uživo gleda.

Kap po kap...

Nedija 30.10.2005

I dokle vino lagano picika po konobama momenat je za skupi meru drva, drofe, staro i nikakvo vino, nakrca prikolice i traktore, po u domaćina ugovori dan i uru i čeka za po svari rakiju. Govoru da će nan Evropa zapečati kotle i da što se svarilo svarilo se. Nisan baš razumi zašto bi teti  Evropi smetali kotli za vari rakiju po Lumbardi. A morebi iz istega razoga iz kojega jon smeta da kukumari budu različite veličine. Ili jon je stalo da nas sačuva da se ne nakadimo kolo ognja. Poslušni smo mi, to je poznato. Bi ćemo mi dobri, učini ćemo sve kako reču. Lipo zapečati kotle i onda potajno vari rakiju. Onda će to samo bi veći gust po čini. Jer taka smo vrst, drago nan je što nan je drago, ali nan je još draže ka kogo reče NE!!! E onda baš zadespe...

Subota 29.10.2005

Nema vitra, nema valova, bonaca ko uje. Ali sve se more ka se hoće. Ka priroda ne da sile za surfa onda neka da makina. I udri ludova po vali. Nema više pustih gliseri i turističkih plovila da smetaju. Naše cilo more. Zanimljiv i opaljen sport i hobi. Ali zato ben sutra. Upala svega što se more upali. Ali i to je dil gusta, pa ko voli...

Petak  28.10.2005

Postoji jedna stvar koja me fascinira, a di go da poješ naleti ćeš na nju. Meje! Kamene meje usuda po Lumbardi. Reka bi na prvu da su sve iste ali niti jedna ni ista. Svaka ima niki svoj stil. Ima hi solidno grajenih, što ih nika ništa neće maknu s mista, a ima ih i onih nestabilnih, što samo čekaju da ti se zaoru pod nogama pa da skupa su njima spuzneš u smršku. Koliko je vrimena i truda uloženo za sve to naslaga. Iskali su stari mericu zemje u kamenu, a nahodili su više kamena nego zemje. Zato toliko i meja. Meje su spomenici ljudskemu radu! Ma koji kineski zid, da je i još duži ni ni do kolina mejeama. Vrime je vrhunsko. Imam pouzdanu informaciju da se danas dvest judi kupalo u Pržinu. I to samo jedan domaći, sve drugo stranci. Ajde, neka još malo lipega vrimena jer od ludosti za valovima u zadnje doba žešće pratin prognozu i govoru da će u utornik, sridu ošinu dvi crte juga. Komugo je to za plaka, a ja se eto, temu radujen!

Četvrtak 27.10.2005

Danas je dan bi pravi pa je valo po zaviri ima li pečurava. I ima hi! Prilažem i dokaz. Ali ni gora po Koludrtu kakva je bila ka smo mi bili mali pudari. Onda je i najvdivjija đungla bila prohodna, usuda smo hodili i prohodili. Pusti šatori, po zemji, po stablima, još in ima ostataka. Bilo je to niko drugo doba, ili se to meni tako čini. Gora nan je bila i kuća i prikuća. Koji plejstejšeni, koji kompjuteri, koji internet... Ali tako to gre. Živi i pamti i pusti druge da živu svoje vrime. Ali drago je meni vidi neprohodnu goru punu tetevike. Ima svoje draži. I svoje friže. Lumbarda miruje, maslinarenje je sad tema. Uputila je danas, govoru, i presa na Ražnić. Obnoć se užežu svitla pri Gospu. Mali balun! Projen digo i ka hi vidin bude mi drago. Jedino na temu mistu vidim da se ništo zdravo što socijalizira čejad u mistu događa. Tu su još mužika i folklor i to bi bilo to. Ali znamo svi svi onu bi će boje! A ka? Bi će ka bude...

Srijeda  26.10.2005

I eto ga čejadi moja, oženili smo ga! I potpisa je, ja san ga vidi! Ma i ja san potpisa! Dakle to je undas to. Oženi se mali Lujo. Žal mi vas je što ste ovoliko doba čekali ali valo je to po obavi i dobro se zabavi. I bilo mi je vrhunski. Najnepripremjeniji kum u povjesti kumstva! Ali to san ja, i da nisan taki sam sebi bi bi čudan. Vratili smo se doma, sve je kako san i ostavi, Pari mi se da me ni bilo po godine. Ode mi se svi žalu da je dosadno, da se ništa ne dogaja. A u Zadru su mi isto to kukali. Ma judi moji naučite više, ni dosada u mistima nego u judima! Nadan se da ste svi u dobremu zdravju, da niste imali posla s izmeton, da ne napišen govnon, od tica zaraženih otin tičjin kravljin ludilon ili gripon kako li su bolešćini već dali ime. Medijski prenapuhana pripovist! Reka je jedan moj prijatelj da to svinjski lobi želi ošinu udarac kokošjemu lobiju. Jerbo da previše svita na Zemji žere perad, a svinjetinu ne. Ima smisla teorija, samo valo bi jon posveti više prostora. Sa san vas samo hodi pozdravi, čini van zna da smo jope u igri i reć van da su me priko Neuma izličili od ptičje gripe! I naplatili mi osan kuna! Zajebaju se s nama susidi Bosanci. Ni in uredu. Bar zbog razloga što in ne uhodimo ovakvi zaraženi u državu već su nan se našli na putu iz naše države u našu državu. Ali neka in, ko će hi to pomo, neka in...

Utorak 19.10.2005

ODLAZI CIRKUS                                                                                Eto ga narode, i ovu smo priživili. Danas je definitivno završila sezona 2005. Bar za hotel Lumbardu a i za Lumbardu u totalu. Pa dobro je i duralo. A sa, sa ćemo napokon ima malo vrimena za srcu drage stvari. Po lundra okolo, gleda ima li pečurava, još se digo po okupa. Bez Engleza. Svaka njima čast ali mene udalju od meni dragih judi. Sa ćemo do na svoje. Ali znan ja kako će zima brzo proleti i kako će jope sve ovo bit ponovo. Ma nema veze. E i pomalo da vas obavjestim, ova naša internet ledina na kojon se sastajemo uzmuknu će niko doba kroz par dana. A zašto? Pa ako je niki dan bila momačka sa hi va po i oženi. Gleda ću van da materijala za klika prin nego pojen.  

Nedjelja 16.10.2005

I jope nedija! Letu dani ko minuti. Danas je učini lip dan. Još se more po okupa u Pržinu ko ni zimogrozan. A ko je može se prošeta do u Fose i sunča se kai gušćerica i uživa u pogledu. Ništa se judi moji ne događa, napisa bi van ja da je čegago, nebojte se. E je, sino je bila momačka malemu Lujotu. I to ne bilo di nego u kućicu u Glogovac. Ispripovidi bi van ja detalje ali ne spominjen se baš najboje... :)

Subota 15.10.2005

Dan je opasno skrati. Lito je bilo niki dan ali čini se da je to bilo prin godinu dana. Prošetaš se malo u sutor i svudi naletiš na čejad kako ništo lovu. Ili iz kraja becaju na lignje, ili meću raka za dotegnu štogo hobotnice, ili na udicu. Lipo je to vidi, a i lip je to hobi. Govoru da to smiruje živce. Valjda je, sve dokle se ne zamrsi krena. E onda je potriba od tih smirenih živaca.

Petak  14.10.2005

I da ni lipše vidi ovi prirodni grafit nego ono gluparenje s sprejon?!       Ala priznajte pošteno!

Četvrtak 13.10.2005

IN MEMORIAM / SLOBODAN ŠESTANOVIĆ                                            Ovo je sa osobno, da osobnije ne može bi. Parti je veliki čovik, a ja to nikako ne mogu doživi i prihvati. Sa mi dohodu slike ispri oči, momenti za koje nisan ni zna da hi pantin. Ka bi se skontrali bilo bi uvike ono: „Ooo dundo Slobodaaane“ ., a on bi vrati: „Ooo Ivaaanee“. Oba dva bi namjerno rastezali ono po lumbarajski, zadespe. Isprva bi mu ja objašnjava da nisan ja Ivan, misli san zbuni se čovik, i materi mi se to dogodi ali bi mi on objasni:“Ludi ludonjo, ti si Ivan, a bra ti je Antonje. I za svakoga od nas dice iz Koludrta ima je nika svoja imena kojima nas je zva. I na njegovemu primjeru san vidi da nisu svi visoko školovani judi s titulama nike umišljene veličine koje govoru književno, s puno Klaića  i pravu se pametni da svi mi vidimo da su oni magistri i doktori. I baš zato mi je bi poseban.  Jednostavan i uvike spreman na zajebanciju. I ludo zajubjen u Lumbardu. I radi svega tega ga poštujen. A posebno ga poštujen zbog činjenice da je za mene stvori dvoje vrhunskih prijateja. Jednako posebnih ko što je i on poseban. Hvala ti dundo Slobodaaane, ono na naš način, po lumbarajski,zadespe...

Srijeda  12.10.2005

Big brother is watching you !                                              Misteriozni botaničar odlučio prijeći sa riječi na djelo.                              A Lumbardanet puna strahopoštovanja spram njegovega tajanstvenega lika odlučila mu je posvetiti zasluženu pažnju te od danas ima svoj vlastiti kutak. S toga pohitajte i provjerite kako to Misteriozni botaničar prelazi sa riječi na djelo kliknuvši na Botaničarev kutak. Nadamo se da će njegov kutak postati zaslužena kolumna jer očito je da superjunak njegovog kova ima što reći širokim masama na području od punte od Ražnića do Trinidada i Tobaga.

Utorak 11.10.2005

U Pržinu se uvike hodilo pisa i crta. Ali s bokunon trstike po mokron pržini, a ne s auto lakon po kamenu! I da to baren sliči na grafit, pa bi čovik reka, ajde bar ima mota. Ovako va samo konstatira nepismenost i jadnost! Tužno...

Situaciju nadgleda:

Za pristup oglasnoj ploči kliknite na sliku.

Lumbardanet se ograđuje od iznesenih komentara i stavova

lumbardanet@net.hr